Malo je tih rečima kojima se na pravi način može opisati život užičkog paraolimpijca Miloša Zarića. On je primer šta se sve može postići voljom, htenjem i nadanjem. Uprkos brojnim životnim nedaćama Miloš je veličanstveno uspevao da gleda iznad tih poraza i da život oblikuje prema sopstvenoj volji.
Sa nepunih 20 godina doživeo je saobraćajnu nesreću, povredio kičmu i ostao prikovan za invalidska kolica. Počeo je da se bavi atletikom, a u svojoj kolekciji ima ukupno devet medalja sa međunarodnih takmičenja, oborio je rekord Evrope i jedini je paraolimpijac koji je učestvovao i na zimskim i na letnjim Paraolimpijskim igrama. U međuvremenu je osnovao i AK Pora, gde je sada i trener.
Sportom se Miloš bavio još kao dečak, trenirao je fudbal, ali imao je i zlatnu medalju koju je osvojio u atletici. Kada je 2007. godine doživeo saobraćajnu nesreću, koja mu je iz korena promenila život, odlučio je da se bori. Nije dozvolio sebi da klone duhom, niti da samog sebe sažaljeva, pa se hrabro upustio u život koji ga je čekao:
-Posle udesa usledilli su meseci oporavka, boravak u banji na rehabilitaciji. Čim sam se vratio kući krenuo sam da se nađem sa prijateljima koji su tu uvek bili uz mene, baš kao i moja porodica. Znao sam ipak da mi niko ne može pomoći ako ja ne učinim sve da pobedim sebe. Čovek ne treba da žali sebe, već da se uzdigne iznad svih problema, da veruje u sebe. – priča Miloš Zarić.
Ovaj stameni paraolimpijac nam otkriva i da u atletskom klubu Pora na poseban način rade sa svojim članovima:
-Osobe sa invaliditetom se moraju uključiti u društvo. Ne treba da ih bude sramota ni zbog čega. Zato ja svima njima preporučujem sport, jer je i meni sport pomogao da se preporodim i da život i svoju sudbinu prihvatim na pravi način. Mi u našem klubu na specifičan način radimo sa novim članovima. Edukujemo ih kako da se osposobe za samostalan život a tu sport na prvom mestu može da pomogne. Nema bolje terapije
za svakoga od treninga, putovanja i odlazaka na takmičenja. Ti trenuci se ne mogu opisati. Kada sam ja počeo da treniram atletiku bio sam sam. Nisam imao nikoga, jednostavno sam na ulici skupljao ljude koji će da mi pomognu. Sada je sve drugačije. Funkcionišemo kao jedna velika porodica, i ja sam neizmerno srećan zbog toga. – priča Zarić.
Mnogo toga je Miloš Zarić učinio za članove AK Pora. U planu je da se konkuriše sa projektom za nabavku bicikla iz Švedske, koji se koristi za sport osoba sa invaliditetom cerebralne paralize, koji ne mogu sami da se kreću. Ta bicikla i diciplina su pre godinu i po dana ubačeni u paraolimpijski sport. Pre tri godine otvorena je i teretana za osobe sa ivaliditetom u Kosjeriću, a ove godine i na Gradskom bazenu u Užicu. Užički paraatletičari se nadaju da će sledeće godine dobiti i lift na bazenu.
Miloš Zarić je osvojio ukupno devet medalja, zlatnu 2017. godine na Svetskom prvenstvu u Londonu, dve zlatne na evropskim takmičenjima u bacanju koplja, a osvojio je još po dve srebrne medalje sa tih takmičenja, kao i dve bronze sa kontinentalnih takmičenja. Ipak njegova najveća misija je da svojom pozitivnom energijom motiviše što više osoba sa invaliditetom da se bave sportom, da uživaju u životu i ispunjenju svojih snova. Nema šta, Miloš Zarić je čovek za divljenje, a njegova bitka i dalje traje, jer život je neprekidna borba u kojoj moraš pobeđivati svakog dana.
Comentários