FOTO: Morris Paganotti
Slučajan odlazak našeg izveštača u Rim zbog jedne male Zlate doneo je i neverovatnu mogućnost da uživa u drugoj utakmici finala pobednika KUP-a izazivača 2025 u kojoj je Roma, klub za koji igra naša Slađana Mirković savladala Kjeri sa 3:1 i osvojila titulu pobednika. Reprezentativka Srbije bila je MVP prvog meča finala. Još nekoliko dana Slađana će se zbog obaveza prema klubu, odmarati u Rimu, a potom je čeka okupljanje reprezentacije. O tome gde će nastaviti karijeru trenutno ne razmišlja, iako su ponude brojne. U ovom trenutku, kako sama kaže, želi da se odmori i uživa u uspehu svog kluba.
Sa Slađom smo se sreli u Taverni Cestia i još jednom se uverili zbog čega ova devojka neverovatne harizme pleni i osvaja. Uvek vedra i raspoložena, a ovog puta imala je i razlog više da bude zadovoljna.
Kao mala Slađana je volela sport, sa dečacima igrala fudbal, upisala košarku ali je sudbina odlučila da odbojka bude njen sport:
-U Sevojnu, gde sam odrastala, u tom vreme nije bilo kluba niti sporta koji se mogao trenirati. A onda je zahvaljujući Tanji Čobanac Đuričić koja je osnovala klub „Tajm“ odbojka stigla i kod nas. Probala sam, otišla na prvi trening, zavolela i ostala. Klub se posle godinu dana preselio u Užica, pa sam odlučila, kada već moram da putujem na treninge da se oprobam u Jedinstvu koje je u to vreme već ispisivalo istoriju srpske odbojka. Počela sam god Ljilje Tomić, ali su me ubrzo prebacili u Jedinstvo 2 koje je igralo Regionalnu ligu, gde je trener bio Vukadin Simović. Tamo sam otišla kao najmlađa, i tako je sve počelo. Uživala sam u odbojci i tada, a i sada- uz osmeh priča Slađana.
Posle Jedinstva, prvi klub u kome je igrala bio je beogradski Poštar:
-Trener je bio Darko Zakoč koji me je i zvao da pređem kod njih i tu je krenuo moj dizački put. On mi je promenio poziciju jer sam u Užicu igrala i primača i korektora, libera, trenirala sa prvim timom tako sve sam mešala osim dizača. Doduše moj prvi trener Vule je hteo da igram dizača, pa se na kraju to i obistini. I danas se sa osmehom sećam tih početaka u Poštaru, tri treninga dnevno i plus moram da idem u školu. I ako ne odem na jedan čas, Darko nekako sve sazna. U Poštaru sam i prvi put licencirana za prvi tim i Super ligu i prva utakmica mi je bila baš protiv Jedinstva. Imala sam tada 14 godina. Na žalost klub se raspao, ali smo nas nekoliko koje smo igrale za kadetsku reprezentaciju uspele da pronađemo nove klubove. Potpisala sam za Vizuru a posle toga nastupala za Dinamo iz Pančeva, pa Azerbejdžan godinu dana, dve godine Poljska, Italija godina kovida u Bergamu, Turska Ezačibaši, potom Rumunija dve godine, pa ponovo Turska i sada Rim- uz osmeh nabraja naša sagovornica.
Na pitanje gde je bilo najteže, a gde najlepše svih ovih godina, Slađana kaže:
-Imala sam sreću da gde god sam igrala mi je bilo prelepo. Mogu da izdvojim sezonu u Ezačibašiju jer sam igrala sa Tijanom najboljom drugaricom sa pa mi je to bila najlepša sezona sa privatne strane. moram da izdvojim tu prvu godinu u Blažu. Tu je u ekipi vladala najlepša hemija, a što se tiče samog igranja odbojke to je Italija. Svaka sezona mi je na svoj način bila posebna, jer uvek imam nešto da izdvojim prelepo, iako je bilo i loših trenutaka. Možda mi je čak i ta prva godina u Blažu istovremeno bila i najlepša ali i fizički najteža. Došla sam posle jakog ritma reprezentacija- klub , i odmah sam upala u mašinu. Baš je bilo naporno. Pa eto ako treba da izdvojim najlepšu i natežu sezonu, neka bude ta prva godina u Blažu- ističe reprezentativka Srbije.
U Rim je stigala prošlog avgusta, a njen klub Roma je ove sezone ostvario istorijski uspeh, ali je pri tom ispao iz lige:
-Uh stvarno je neverovatno kako nam se to dogodilo. Ova godina jeste bila teška, ali ostaće mi zauvek u srcu posebno zbog načina na koji smo završili. Mnogo je bilo lepo igrati ovde, atmosfera je sjajna, Rim me je lepo prigrlio a i ja sam njega. Ljudi sa kojima sam sarađivala i devojke sa kojima sam igrala su mi prirasli srcu tako da ću se sigurno nekada vrati u Rim. Imali smo korektnu ekipu ali je od starta sve krenulo u suprotvnom smeru. Imali smo par povreda gde su neke od devojaka i tri meseca bile van terena, pa smo u prvom delu sezone izgubile i dosta bodova i samopouzdanja. Na kraju nismo imali sreće i nismo uspeli da opstanemo u ligi. Svi znaju koliko je italijanska liga kvalitetna i mislim da je ovaj paradok koji nam se dogodio, da istovremeno ispadnemo iz lige ali i osvojiomo jedan Evropski Kup, najbolje govori upravo o njenom kvalitetu. Iako smo ispale iz lige dokazale smo i sebi i drugima da smo imale kvalitet i da smo mogle da se izborimo za opstanak. Na žalost nisu nam se kockice poklopile. Ostaje žal za ispadaljem, ali i radost što smo sezonu završile na jako lep način. I sigruno je da ćemo ovu sezonu svi pamtiti-
Slađana smatra da je italijanska liga najjača zbog toga što svi umeju da igraju odbojku i što je vole:
-Uvek sam mislila da je to zbog toga što svi najbolji igrači dolaze u Italiju da igraju odbojku. Ali nije samo to u pitnju. Oni prosto svi umeju da igraju odbojku jer svi dišu za odbojku. To je najveći kvalitet ove lige. Svako svakoga može da pobedi, svi su tehnički i taktički potkovani, a na kraju samo detalji odluče pobednika. Mislim da je u tome čar italijanske lige. I sigrno je da ću zavuek pamtiti tu atmosferu u našoj dvorani, posebno na drugoj utakmici Čelenč KUPa jer se tada dogodio jedan pravi emocionalni vrtlog. Kada je sudija osvirao kraj, cela hala je bila na nogama, svi su pevali pesmu za Rim. Sport ih je ujedinio i to je nešto najlepše- kaže naša sagovornica.
O novom klubu Slađana Mirković još uvek ne razmišlja. Ponude stižu sa svih strana, ali sada samo želi da se dobro odmori i još malo uživa u postignutom uspehu. Očekuje i poziv selektora Zorana Terzića:
-Ne znam kakav plan ima Terza, ali čeka nas dosta posla. Imamo Ligu nacija i Svetsko prvenstvo, što znači da će leto biti dosta naporno. Srećna sam što se vratio na mesto selektora, jer je on neko ko je obeležio našu odbojku. Mi smo odrasle i navikle smo na njegov sistem rada i privržene smo mu. Ma koliko da vidiš sveta i poštuješ ostale trenere, metode, načine rada, mi u reprezentacije najbolje funcionišemo sa Terzinim sistemom rada. Drago mi je što će sada i mlađe generacije imati priliku da rade sa njim. Mi ga već dobro poznajemo i verujem da će sve funkconisati kao ranije. -
Obzirom da je rođena u Užicu nismo mogli da propustimo priliku da je pitamo šta misli o povratak užičkog Jedinstva u Super ligu:
-Mnogo ti hvala što si me to pitala, Kada su igrale baraž za ulazak navijala sam od srca da se to dogodi. Znate, nekako mi je ostao žal jer sam mnogo mlada otišla iz kluba, a pamtim te utakmice u Velikom parku, kada sam kao klinka koja je dohvatala lopte sanjala da možda nekada i ja tako zaigram, i mnogo sam srećna što su se vratile. Ponovo će užička deca imati priliku da igraju i sve to dožive. Velika je stvar što su se vratile u Super ligu, ali je velika stvar i što se vratio Darko Zakoč. To je ime koje će svi zauvek pamtiti u odbojkaškom svetu i koji je obeležio i moje detinjstvo iako nisam predugo radila sa njim. Godinu dana u Vizuri, i prvu titulu u Srbiji sam uzela sa njim. On je čovek jednako titlua, tako da je sigruno neko ko me je velikim delom oformio kao igrača. Tako da , možda završim karijeru kod kuće, što da ne, nikada se to ne zna. Ne mogu reći da neću.- kaže Slađana.
Za sebe kaže da je vedra i pravična. Nervira je nepravda, a naveća vrednost u životu su ljudi i prijatelji koje je stekla u odbojkaškom svetu. Iako se roditelji nikada nisu bavili sportom oni su joj najveća podrška. I njoj i sestri Tijani koja je košarkašica, a i mlađi brat Milan se bavio košarkom:
-Bez podrške porodice nema ništa. Ona je najvažnija. Roditelji su me pustili da odem od kuće sa 13 godina, što mi je tada bilo najnormalnije, a sada iskrena da budem ne znam da li bih se ja usudila da sutra svoje dete tako pustim. Neizmerno sam im zahvalna što su imali hrabrosti za to. Njihova podrška i podrška prijatelja je nešto što me prati i što se ne menja godinama. -
Slađana Mirković je na kraju svim devojčicama koje počinju da treniraju odbojku poručila da je najvažnije da vole to što rade:
-Treba da uživaju i da vole to što rade, jer to je ono što pokreće sve. I sestri to uvek govorim, ako ne uživaš na terenu onda od toga nemaš ništa. – poručila je iz Rima na kraju razgovora Slađana Mirković.
Comentários